Ivan Bosiljčić

Glumac Ivan Bosiljčić rodjen je u Užicu 15.januara 1979. godine. Sa 17 godina,vanredno zavrsava gimnaziju i pre svoje generacije upisuje Akademiju umetnosti, odsek gluma u Novom Sadu.Od 2000.godine zivi i radi u Beogradu. Član je drame Nacionalnog teatra.

Deceniju za sobom Ivan je obeležio kontinuiranim radom i više nego zapaženim i nagradjivanim ulogama u pozorištu,na televiziji i filmu. Počeo je na nacionalnoj televiziji sa velikim ulogama u tv serijama „Stižu dolari“,“O štetnosti duvana“,“Ljubav i mrznja“,filmom „Na lepom plavom Dunavu“ i Gde cveta limun žut“.Premijerom „Ranjenog orla“ 2009. godine, zvanicno najgledanijeg  srpskog tv projekta svih vremena ,Ivan postaje prepoznatljiv i voljen medju svim generacijama,u  čitavom regionu. Saradnju sa čuvenim rediteljem Zdravkom Šotrom nastavlja i na serijama „Greh njene majke“ i „Nepobedivo srce“ koje Ivanu i njegovim partnerkama donose nagrade za omiljeni glumacki par na Filmskim susretima u Nišu 2009.,2011.,2012.godine.

Već sledeće godine u sagi o vojvodjanskim grofovima „ Sva ta ravnica“ i „Jagodici“,igrajući ciganina Lajka Zobara,uličnog boksera,svojom transformacijom zadivljuje i publiku i kritiku.

Najveću polemiku medju postovaocima Ivanovih nastupa izaziva pitanje da li je zanimljiviji njegov pozorisni ili rad pred kamerama. U teatru se u proteklih 13 godina  bavio dramom igrajuci u skoro svim beogradskim pozoristima,ali su najvise pažnje skretale njegove kreacije u muzičkom teatru. Od čuvenih brodvejskih naslova ,,Brilijantin“,“Čikago“,LeS Miserables(Jadnici)“,“Rebeka“…do nacionalnih komada po prvi put radjenih u formi mjuzikla „Maratonci trče počasni krug“ za koju je nagradjen kao najbolji mladi glumac i „ Zona Zamfirova“ u kojoj je za glavnu mušku ulogu Maneta kujundžije ovenčan najprestižnijom glumačkom nagradom naših pozorišnih festivala,Sterijinom nagradom 2013.godine.

Ivan često ističe da mu je žao što sa svojim predstavama retko gostuje van Beograda. Kao nezaboravno iskustvo ističe izvedbu mjuzikla „Cigani lete u nebo“ na Ohridskom letu 2004.godine, kad je ovaj komad proglašen za najbolju predstavu festivala. Iz želje da se što češće sretne sa publikom „lice u lice“ napravio je svoje muzičko poetsko veče koje je za vrlo kratko vreme postalo neverovatno popularno širom regiona. Za samo 2 godine ovu predstavu je videlo preko 50 000 ljudi, ne računajući milionski auditorijum koji je snimak Ivanovog nastupa gledalo putem malih ekrana.